Glistenjak (prerađeni biljni otpad uz pomoć kalifornijskih glista) je najkvalitetniji i potpuno prirodan oplemenjivač zemljišta. Idealno je stanište biljkama korisnim mikroorganizmima. U službi je korenu biljke tako što mikroorganizmi koji su nastanjeni u njemu pored široke lepeze mikroelemenata koje sam glistenjak sadrži iz okolnog zemljišta dopremaju sve ostalo što joj nedostaje. Tamno crne je boje, mrvičaste strukture i bez ikakvog neprijatnog mirisa.

Korišćenje glistenjaka ima brojne pozitivne efekte:

• Poboljšava fizičku i hemijsku strukturu zemljišta
• Obezbeđuje unos korisnih zemljišnih mikroorganizama
• Daje pozitivne efekte na rast, zdravlje i kvalitet biljaka (ploda)

Glistenjak povećava poroznost i rastresitost zemljišta što direktno utiče na efikasniju aeraciju i dublje prodiranje korena biljke. Zadržava veći procenat vlage čime se smanjuje potreba za navodnjavanjem, dok u isto vreme zbog svoje tamne boje apsorbuje više sunčeve svetlosti što dodatno zagreva zemlju.

Novija istraživanja su pokazala da primena glistenjaka efikasno sprečava bolest biljaka. Bakterije iz glistenjaka vezane za koren su u stanju da luče antibiotike koji podižu otpornost same biljke. Na osnovu ovoga pesticidi se mogu isključiti iz biljne proizvodnje ili znatno redukovati.

Gljivice u glistenjaku su ključne za razgradnju organske materije, posebno celuloze i polimera. U glistenjaku gljivice stvaraju huminske kiseline koje sadrže 3-5 puta više nutrijenata od zemlje. Istovremeno ovi nutrijenti se zadržavaju pri površini oko samog korena i ne ispiraju se u dublje slojeve. Gljivice su ključne za rast biljaka jer oslobađaju azot i ugljenik. Takođe neke gljivice luče antibiotike koji eliminišu patogene bakterije – izazivače bolesti.

U jednom gramu našeg glistenjaka se nalazi najmanje 30.000.000 korisnih mikroorganizama što je najmanje 12 puta više nego li u najplodnijoj zemlji na našoj planeti.

Široka lepeza i prirodni balans mikroorganizama

Supstrati su prilikom proizvodnje izloženi sterilizaciji zbog uništavanja štetnih mikroorganizama pa se tom prilikom uništavaju i oni korisni koji su biljkama potrebni za pravilan rast. Prilikom proizvodnje supstrata se zbog toga dodaju minerali u količinama koje su dovoljne za par nedelja pa ih je nakon toga potrebno dodavati ali se postavlja pitanje ko ih i na koji način može dodati u određenoj količini i u prirodnom balansu sem same prirode. Kako je glistenjak potpuno prirodan potrebno ga je samo staviti , prilikom sadnje što bliže korenu i nadalje na samoj površini zemlje pa će mikroorganizmi kojih ima u velikoj količini i u prirodnoj ravnoteži raditii svoj posao onako kako priroda kaže. Upotrebom glistenjaka možete gotovo u potpunosti izostaviti dodavanje minerala.

Nema više zamene zemlje

Svima je poznato da su supstrati jako siromašne podloge pa se zbog toga svake godine u saksijama vrši takozvana zamena zemlje. Upotrebom glistenjak to nije potrebno već ga je potrebno samo dodavati na samoj površini onoliko koliko je sama biljaka potrošila. Samim tim potrebno vam je 10 puta manje količine glistenjaka u odnosu na supstarat.

Kako je glistenjak potpuno prirodan i ne sadrži nikakve veštačke minerale za rad sa njim nisu vam potrebne zaštitne rukavice.

Čuvanjem u svojoj vreći rok trajanja je neograničen.

Preporučena količina:

Kod saksijskog i baštenskog cveća potrebno je 7-14% glistenjaka od količine zemljišta koje se nalazi u okruženju korena biljke. Kod sadnje najbolje je glistenjak staviti pored samog korena biljke a nadalje glistenjak stavljati na samoj površini onoliko koliko je sama biljka potrošila. Sa korišćenjem glistenjaka moguće je gotovo u potpunosti isključiti dodavanje minerala.

Što se količine doziranja tiče izuzetak su orhideje i kaktusi gde je potrebno dodati samo jednu kafenu kašičicu glistenjaka jednom u dva meseca na samoj površini bliže biljci.

U voćarstvu i vinogradarstvu radi što boljeg kontakta korena sa zemljištem pre rasađivanja, preporučuje se umakanje korena u kašu glistenjaka rastvorenog u vodi razmera 1 : 1. U iskopane jame se vrati određena količina zemlje da bi se izregulisala dubine sadnje sadnice, umoči se koren sadnice u kašu glistenjaka, ceo koren se prekrije glistenjakom, polovina preostale zemlje se vrati u jamu, lepo nabije gaženjem i preostala polovina zemlje vrati u jamu u rastresitom stanju. Na ovaj način posađenu sadnicu nije potrebno zaliti vodom. Svakog narednog proleća staviti istu količinu glistenjaka kao kod sadnje i ubaciti ga što bliže korenu.

Preporučene količine:

• Voće, vinova loza i slično: 2 litra
• Aronija, ribizla i slično: 1 litar
• Malina, kupina i slično: 200ml

U povrtarstvu kod pripreme rasada glistenjak se pospe u sloju od 1-2cm, poseju se semenke, preko toga još jedan sloj glistenjaka od 1cm i odozgo što tanji sloj zemlje da se ne dozvoli sušenje glistenjaka. Prilikom rasađivanja, glistenjak se ubacuje u jamice za sadnju jer se na taj način glistenjak ekonomičnije troši a efekti su bolji. Najbolji efekat se postiže tako da ceo korenov sistem bude u direktnom kontaktu sa glistenjakom.

Preporučene količine:

• Paradajz, krastavac i slično: 200ml
• Paprika, kupus, keleraba i slično: 50ml

Kod sadnje šargarepa, belog i crnog luka i slično prave se brazdice dubine i širine 2-3cm, do polovine brazde se pospe glistenjak, poseje se seme, preko toga ponovo glistenjak i odozgo tanak sloj zemlje da se ne dozvoli sušenje glistenjaka.

Kod formiranja travnjaka a i svakog narednog proleća glistenjak se razbacuje ručno ili mašinski kao sejanje trave.

Preporučena efikasna doza kod bilo koje biljne vrste se kreće u rasponu od 3.000 do 5.000 litara glistenjaka po hektaru godišnje što je najkvalitetnija, najefikasnija a ujedno i najjeftinija prihrana i oplemenjivanje zemljišta.

Plodovi iz tako tretiranog zemljišta imaju bolji ukus i kvalitet, cveće lepši miris a biljke su zdravije i otpornije.